Procenat gojaznih ljudi u svetu je poslednjih 30 godina porastao 2.5 puta i 2014 godine je premašio 20% svetske populacije među odraslim osobama (starijim od 18 godina) prema podacima Svetske zdrastvene organizacije. Reč je dakle o pandemiji koja je zahvatila dobar deo svetske populacije, a naviše je izražena u zemljama Severne Amerike, gotovo svim zemljema Evrope, Južne Amerike, zahvatila je i manji deo Azijskog kontinenta, pre sve ga Bliski istok i teritoriju Ruske Federecije, ali i Severnu Afriku i Australiju.
Gojaznost je hronična bolest, koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Osobe se smatraju gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engl. Body Mass Index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg/m².
Na vrhu liste zemalja sa najviše gojaznih nalaze se male ostrvske zemlje u Pacifiku: Kukova Ostrva sa 53.2% gojaznih ljudi u ukupnoj populaciji, zatim slede i druge ostrvske zemlje Američka Samua (52.8%), Francuska Polinezija (52%) itd. Na četrnaestom mestu je Katar (39.39%), zatim slede i druge zemlje Bliskog istoka: 16. Kuvajt (37.8%), 17. Ujedinjeni Arapski Emirati (34.4%), 18. Saudijska Arabija (34.3%). Na devetnaestom mestu neslavne liste nalaze se SAD gde je svaki treći odrasli stanovnik gojazan, tačnije 34.2% ljudi sa ovim problemom.
Na dnu liste se nalaze zemlje istočne i jugo-istočne Azije. Tako je na 194. Japan (3.3%), 195. Bangladeš (3.3), 197. Kambodža (2.9%), 198. Severna Koreja (2.9%), 199. Vijetnam (2.5%). Najmanji procenat gojaznosti je u Istočnom Timoru (2%) ostrvskoj zemlji u Pacfiku, koja zauzima poslednje 200. mesto na listi.
EVROPA I REGION
Evropske zemlje se na ovoj listi su visoko pozicionirane i sve se nalaze u crvenoj zoni pandemije. Posle Turske (27. mesto, 29.2%), najgojazniji su Britanci (40. mesto, 27.3%), zatim slede stanovnici Irske (25.6%), ostale zemlje se nalaze uglavnom u rasponu od 20% do 25%. Španija sa 23.7% je na 58. mestu, Ruskia Federacija sa 22.9% na 68. mestu. Francuska je na 80. sa 21.9%, a Nemačka na 88. mestu sa 22.1%.
Srbija kao i zemlje regiona nalaze se u nešto boljoj poziciji u odnosu na ostale evropske zemlje. Građani Hrvatske su na 96. mestu sa 20.5% i gojazniji su od građana Srbije koji zauzimaju 120. mesto svetske liste sa 17.6% odraslih ljudi sa BMI većim od 30kg/m². Najmanje gojazni u regijonu su stanovnici Bosne i Hercegovine, koji se na listi nalazi na 132. mestu sa ispod 15%.
Iako je Srbija na dnu evrpske liste, ukoliko se gojaznima (BMI > 30kg/m2) dodaju i ljudi svrstani u kategoriju prekomerno uhranjeni (BMI između 25kg/m² i 30kg/m²), dobija se broj od preko polovina stanovništva. Tačnije 52.4% odrsaslih osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, što je podatak koji zabrinjava. Procenat gojaznih ljudi se za poslednjih 30 godina u Srbiji udvostručio sa 8.8% na 17.6%. Zanimljivo je da jedino tokom devesetih godina Srbija nije pratila ovaj negativan trend, čak je gojaznost bila u blagom padu.
Gojaznost povećava verovatnoću pojave raznih oboljenja, naročito srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, opstruktivne apneje tokom sna, određenih vrsta raka, artroze i astme. Gojaznost je bolest koja može i treba da se leči. Jednino pravilna ishrana i fizička aktivnost su zdrav put u borbi protiv gojaznosti.
Izračunajte Vaš BMI uz pomoć Lunior BMI Kalkulatora.
Tabelu sa svim podacima pronađite OVDE.
Podeli na društvenim mrežama:
