Postoji više načina za izračunavanje optimalne telesne težine i procenu gojaznosti. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (eng. World Health Organization, WHO) je da se procena stepena uhranjenosti izračunava primenom indeksa telesne težine (eng. Body Mass Index, BMI). To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba i predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. 

BMI = masa [kg]/ (visina [m]) ²

Najčešće korišćene definicije, koje je uspostavila Svetska zdravstvena organizacija 1997. godine, a objavila 2000. godine, nudi vrednosti prikazane u tabeli.

Sa povećanjem indeksa telesne mase raste prevalenca komplikacija gojaznosti, a pri vrednostima iznad 30kg/m² postaje evidentan i mortalitetni rizik.

Gojaznost je jedan od vodećih uzroka smrti koji se mogu sprečiti širom sveta. Velika američka i evropska istraživanja su procenila da je rizik od smrtnosti najniži kod vrednosti za BMI vrednosti od  20 do 25 kg/m². U proseku, gojaznost smanjuje očekivani životni vek od šest do sedam godina, stim da gojaznost I stepena (sa vrednostima BMI od 30 do 35kg/m²) smanjuje očekivani životni vek za dve do četiri godine, dok gojaznost III  stepena (BMI veći od 40kg/m²) smanjuje očekivani životni vek u proseku za 10 godina.

Pored toga, dokazano je da kod stanovnika Azije negativne posledice po zdravlje razvijaju pri nižim vrednostima BMI u odnosu na belce, pa su neke nacije redefinisale pojam gojaznosti, tako da u Japanu gojaznost se definiše kao bilo koju vrednost BMI iznad  25kg/m², u Kini se koristi BMI veći od 28kg/m², dok u Evropi i Americi je ta granica 30kg/m² u skladu sa vrednostima Svetske zdrastvene organizacije.